čitam tvoje snove, nebo ko da zna
šta ti nudit’ može što ne mogu ja
molitva u zraku prati korak svak
još trenutak i mene prekrit če mrak...

i bez traga u tami nestajem
ko da disat' sada prestajem
kada bit če kraj sveg tog, zna sam Bog

v meni si kao stigma, ko vječna enigma
tvoje želje neznane, otvaraju rane
pratiš me kao sudbina, ko glas iz davnina
čujem krik iz daljine, u meni sve gine